Pravna sredstva protiv neposlušnih komšija

Nije retkost, naročito u velikim stambenim zgradama gde se mnoge komšije i ne poznaju, da neki od njih ne žele da učestvuju u plaćanju zajedničkih troškova održavanja zgrade. U praksi, to znači manje novca za popravku lifta, fasade, krova, ili prosto za tekuće uređenje i održavanje zgrade.

Kamatica je istraživala da li se i na koji način, takve komšije mogu „ubediti“ da ravnopravno učestvuju u raspodeli svih troškova koji su neophodni da bi sve funkcionisalo, a šta se dešava ako oni to ipak ne žele.

Na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, skupština stanara, na zajedničkom sastanku i sa potrebnom većinom, donosi odluku o tome koliko će iznositi visina tekućeg i investicionog održavanja, a tu sumu su svi stanari dužni da plaćaju. Takođe, prema ovom zakonu i opštine mogu da određuju minimalne iznose ovih troškova, a onda skupština stanara da odredi veći iznos, ukoliko misle da im je to potrebno. Na primer, ako zgrada ima privatno obezbeđenje ili su neophodni neki veći građevinski radovi.

Po zakonu, skupštine stanara su pravna lica i imaju mogućnost izdavanja faktura. Advokat savetuje da je najsigurnije da prilikom plaćanja i izdaju te fakture, jer se posle, na osnovu njih, najlakše i mogu naplatiti dugovanja. Ako skupština stanara ne izdaje fakturu dug od komšije koji ne želi da ga plati može da se naplati i u redovnom parničnom postupku, ali je to komplikovanija procedura.

Visina tekućeg i investicionog održavanja ne može biti manja od one koju opština odredi.

„Ukoliko jedan ili više stanara ne plaća svoj deo iznosa za održavanje zgrade, stambena zajednica kao poverilac može pred nadležnim sudom pokrenuti izvršni postupak na osnovu fakture kao izvršne isprave. (Napomena sajta bvlaw.rs: Faktura je verodostojna isprava) U tom slučaju, sud donosi rešenje o izvršenju koje kasnije, radi naplate sprovodi javni izvršitelj“, objašnjava advokat Marko Stanković. On još i dodaje, da ukoliko stambena zajednica ne izdaje fakture, ona naplatu svog potraživanja može izvršiti u redovnom parničnom i kasnije izvršnom postupku, ali da je to mnogo komplikovanija procedura.

Koliki iznos dugovanja će skupština stanara tolerisati najčešće je individualna odluka svake zgrade, ali je važno voditi i računa o tome da to dugovanje ne zastari. Kod fizičkih lica taj rok je godinu dana, od dana dospeća, dok je kod pravnih nešto duži i iznosi tri godine. Takođe, pre same tužbe, komšiji koji ne plaća zajedničke troškove može se poslati opomena pred utuženje kojom mu se ostavlja dodatni rok da to svoje dugovanje i izmiri.

Advokat Stanković još i napominje da vlasnici stanova u novim zgrada moraju da znaju da ukoliko svi stanovi nisu prodati, za prazne odgovara investitor, a on je dužan da plaća zajedničke troškove.

Takođe, u praksi se često dešava i „obrnuta matematika“, odnosno da jedan ili više stanara žele nešto da plate, dok se većina ne slaže sa tim. Jedan od primera su vlasnici stanova koji žive na poslednjem spratu zgrada koje imaju ravne krovove koji u nekom trenutku i prokišnjavaju. Po zakonu, krov spada u zajednički